YOGA I SPORTISTI

YOGA I SPORTISTI

ZASTO BI SVI SPORTISTI TREBALO DA VEZBAJU YOGU?

Rich Roll, za sajt Mind Body Green

„Pre nekoliko dana sam večerao sa svojim starim prijateljem sa plivanja, Markom Hendersonom, bivšim svetskim rekorderom i osvajačem Olimpijskog Zlata u 4×100 Medley Relay na Igrama Atlante. Drugim rečima, sa jednim fenomenalnim sportistom.

Naravno, razgovarali smo o plivanju. Onda se naš razgovor usmerio (prilično neočekivano) ka yogi. Mark je tek nedavno počeo da vežba i zadivljen je rezultatima – povećana snaga, prisustvo uma i poboljšan san, da nabrojim samo nekoliko. Lista je mnogo duža.

Skoro istovremeno, izrazili smo isto žaljenje: “Zašto ovo nismo radili dok smo se takmičili!?”

Iskreno, voleo bih da sam otkrio yogu tokom svojih prvih godina plivanja, davnih osamdesetih. Jer nema sumnje da bi me to načinilo mnogo boljim sportistom i ljudskim bićem.

Srećom, otkrio sam je mnogo godina kasnije. I poboljšala je moj život na nenajneverovatnije i najnepredvidije načine – ne samo u odnosu na moju karijeru ultra-razdaljinskog triatlonca u srednjim godinama, već i u nebrojenim drugim aspektima mog života.
Po mom mišljenju, SVAKI sportista – bez obzira na sport i disciplinu – ima potencijal da poveća svoje mogućnosti usvajanjem kontinuiranog vežbanja yoge. Čak ću otići tako daleko i reći da ako ne vežbate yogu, vi se takmičite sa zaostatkom i propuštate priliku da dostignete svoj najbolji učinak.
Evo samo nekih dobrobiti koje sam lično iskusio:

1. POVECANA SNAGA: Kontinuirano i uporno vežbanje različitih yoga asana (položaja) pomoglo mi je da izgradim snagu i da poboljšam masu vretenastih mišića. To je najuočljivije kod nekoliko mišićnih grupa koje se nedovoljno koriste u atletskim disciplinama koje sam izabrao: plivanju, biciklizmu i trčanju. Ovo mi je pomoglo da povećam srž telesne stabilnosti i u velikoj meri sprečilo povrede jačanjem mišića koji su bili nedovoljno razvijeni a koji okružuju one koji se najviše koriste, stvarajući uravnoteženiju i optimalno funkcionalniju ukupnu telesnu snagu.

2. URAVNOTEZENOST: Kao plivač, uvek sam bio prilično gibak. Ali moja ravnoteža je istorijski užasna. Ali upornim vežbanjem yoge, moja koordinacija i ravnoteža su se u ogromnoj meri poboljšali. Zašto je ovo važno? Bolja ravnoteža i koordinacija znače pojačanu kontrolu nad pokretima tela, što vodi do bolje tehnike i forme – cilj u čijem dostizanju i usavršavanju većina atleta provede čitavu karijeru, bilo da je vaš fokus zamah u plivanju, ili u golfu, raskorak u trčanju, doskok ili rvački potez.

3. GIPKOST: Yoga bez izuzetka poboljšava mišićnu i zglobnu fleksibilnost, što je od suštinske važnosti za ukupnu strukturalnu čvrstoću tela. Poboljšana gipkost mišića i zglobova utiče na širi spektar pokreta, ili na poboljšano izvođenje opsega određenog pokreta ili serije pokreta. Na primer, plivač sa gipkim ramenima i zglobovima kuka može da zahvati i izvuče više vode od plivača sa ograničenijim spektrom pokreta. Rezultat je dalekosežniji pokret po zamahu kao i poboljšana iskoristivost mišićne snage. Ovaj povećani spektar pokreta obezbeđuje i veću mogućnost jačanja određene mišićne grupe usled povećanja ukupne sile koja se može osloboditi pri svakom pokretu. Iako postoje određene nesuglasice u vezi sa preporučljivosti “preteranog” istezanja sportista (naročito trkača), ja ostajem njegov veliki pobornik, i nalazim da što više radim na održavanju gipkosti (nešto što slabi sa godinama), više smanjujem mogućnost povrede usled preteranog korišćenja određenih mišićnih grupa.

4. MENTALNA SNAGA: Fizičke dobrobiti yoge u sportu su ogromne. Ali one su ništa u poređenju sa ne tako vidljivim dobrobitima. Većina ljudi, naročito sportisti, obično misle da je yoga odličan “trening” – način da se ojača srž, izravna stomak i zategne zadnjica. Naravno, yoga to i radi. Ali čim je teži deo časa gotov o kada dođe vreme za šavasanu (ležeći položaj), poznatiju kao meditativni deo časa kada svi učenici leže na leđima tokom perioda tihe meditacije, gledao sam kako se ljudi odšunjaju ka vratima, napuštajući čas ranije u zabludi da je ova najvažnija asana fakultativna i nepotrebna – najteži deo posla je završen.
Ne samo da ovi ljudi greše, već im u potpunosti izmiče sam smisao yoge. Jer šavasana je ta tokom koje se dešava magija. Lišite se ovog doživljaja i propustićete najbolji i najučinkovitiji deo vežbanja. Sa traticionalne tačke gledišta, serije fizički zahtevnih joga asana su osmišljene zbog specifičnog cilja koji nema nikakve veze sa snagom i gipkošću. Naprotiv, one su osmišljene i organizovane samo kao sredstvo kojim se um i telo pripremaju da izvuku najveću korist od važne meditacije koja sledi, i čitavo vežbanje je, u celosti, koncept koji nije stvoren da biste imali lepu zadnjicu, već da poboljša vašu sposobnost da se umirite i kontrolišete impulse tela – da očistite mentalnu kuću, usredsredite pažnju i da ostvarite smirenost utišavanjem beskrajne i naizgled nekontrolisane mentalne buke koja preplavljuje naša svakodnevna iskustva i sprečava ostvarivanje “najboljih nas” iznutra.
Drugim rečima, šavasana je najvažniji deo vežvanja za sportiste (i za svakoga). Zašto? Zato što je um misteriozna i čudna naprava, češće nego pravi neprijatelj, stalno nam šalje negativne impulse zasnovane na strahu koji nas drže u zamci, uplašenima i prečesto paralisanima da otključamo uspavan i neiskorišćen unutrašnji potencijal koji čezne da bude oslobođen.
Kakve ovo ima veze sa sportskim učinkom? Sve moguće. Kada pogledate najviša dostignuća u sportu, svi sportisti su neverovatno talentovani. Svi treniraju jednako naporno. I šta je to što razlikuje Olimpijskog šampiona od običnog učesnika? Um. Mladići ili devojke koji pobeđuju obično znaju da će pobediti. Nesputani strahom, oslobođeni od negativnih misli i laserski fokusirani, mislim da je fer tvrditi da je šampion u sportu najverovatnije ovladao/ovladala veštinom dominacije nad svojim mislima u poređenju sa svojom konkurencijom, i u stanju je da svoju ogromnu snagu usmeri u potpunosti na zadatak pred sobom i da ostane temeljno ukorenjen u sadašnjem trenutku bez invazije nepotrebnih vrtloga misli. Oni tako kompletno vizuelizuju uspeh da on jednostavno postaje gotova stvar.
Slično mišiću, i um se može trenirati. A uporno vežbanje asana praćeno odgovarajućom šavasanom je najbolji način koji sam pronašao ne samo za poboljšanje sna, smanjenje stresa, utišavanje negativne mentalne buke i savladavanja straha i prolaženja kroz njega, već ono prožima u potpunosti sam moj pristup treningu i trkanju. I značilo mi je neprocenjivo mnogo u postizanju prilično fantastičnih atletskih rezultata koji su mi se činili ne samo izvan mojih kapaciteta, već skoro nemogući iz bilo koje logične ili objektivne perspektive.

5. UPOZNAO SAM SVOJU SUPRUGU NA YOGI: Moja najveća dobrobit od yoge? Pre 14 godina upoznao sam svoju suprugu na času yoge. Od tada smo zajedno. Ne samo da je ona fantastičan instruktor yoge, zbog nje sam postao bolji čovek i bolji atleta. I eto vam. Ne potcenjujte raspone u kojima yoga može promeniti vaš život – nikada se ne zna.
Tražite atletsku granicu? Ovo je to. Zato se bacite na vežbanje, pre nego što vaš rival to učini.“

S’ljubavlju,
Ana María Velimrovic